Новогодишње вече у Калгарију

Почетком новембра сваке године штампани медији, интернет, па и рекламни материјали које се шаљу по кућама масовно подсећају широке народне масе у Канади да се ближи католички Божић. Не толико због Божића који овде у Канади има мало другачији призвук од, на пример, Божића у Србији, колико због потребе многих фирми да се календарска година  заврши позитивно. Људима се „ненаметљиво“ препоручује куповина свега и свачега, од стаклених кугли које саме заливају цвеће, преко двогледа којима можете видети и до 35 километара у даљину  ако вам се посрећи, па све до шљаштећих, најмодернијих справа за вежбање како би се скинуле нагомилане киле (та реклама иде одмах после рекламе за „укусне“  Wendy's и Mc Donald's хамбургере).  Попусти овде, попусти онде, а кредитне картице се усијавају од промета у ово доба године...

Уместо свих тих куповина и сјајних прилика да се потроши још нека пара на поклоне, у ово доба године, ја некако чешће размишљам како да ушићарим који дан више од фирме, како бих могао да проведем у кругу пoродице и како би моје клинцезе кад порасту (а како време иде, све брже расту) имале топлa сећања на те дане које смо проводили заједно. И јесте да нам се понекад „дигне коса на глави“ кад неко устане на леву ногу или кад се касни или кад не иде све како треба, али ипак смо заједно, а управо то је оно чега ће се наша деца сећати за 10-15 година.  Сигурно се неће сећати марке лутке или игрице за компјутер које су добили за ову или неку другу Нову Годину, али ће се увек сећати и биће им драго да виде фотографије са дочека Нове Године где је породица била на окупу, срећна и насмејана.  Срби Божић славе две недеље касније, много тише и мирније него што се то ради овде у Канади. Код њих је Божић претворен превасходно у пословни подухват, код нас и у много других земаља света, то је данас Нова Година.

Ове године, више од 40 српских породица окупило се на заједничком дочеку Нове Године у Калгарију. Неки су одабрали да сами направе своју храну, други су се пак одлучили за печење са ражња, а по мени, једино је било битно да је толико српских породица провело неколико сати заједно, насмејано и весело, плешући уз музику која није била савршена, али јесте била пуштана од срца. Мешавина новокомпоноване, старије и новије, рока, старије народне, староградске... Ред лагане музике за стискавац, па мало ужичко, па Шумадија, чак и сиртаки, чини ми се да је био пун погодак вечерас.

Стигла је и Нова Година, много пољубаца са новим пријатељима, сетим се тада да ми је остатак фамилије, као и кумови у Србији, али живот иде даље. Деца расту, успомене се прикрадају  нама, али и њима. Свако време своје лепо има, неки су овде јер су тако хтели, неки јер су морали. Док смо ту, у туђини, овакви тренуци су оно за шта вреди живети. Лепо је примити поклон, али срце није на продају. Нити се може купити. А да ли ћемо овде и остати, то није ни битно. Сваки дан проведен у кругу породице и пријатеља је разлог више да наставимо даље.

Од срца хвала свима који су учествовали у организацији прославе Нове Године у Калгарију.

Срећна Вам Нова Година и наступајући божићни празници!!!

Ален Ђелић, Калгари

1. Јануар 2009. године