Срба - први део

Срба је дане проводио као надничар на туђој земљи у малом банатском селу. Одрастао је у породици са пуно гладних уста, а његов отац је зарађивао таман довољно за хлеб на асталу сваког дана. Рано је научио да користи руке, па је радио и као столар и зидар кад је било посла. Оженио се млад, сиротом девојком из суседног села. Мара је била тиха женица, добра и марљива. Заједно су маштали о свом салашу, да имају пар коња, нешто блага и свој ђерам.

*******************

Фото: Прелаз реке Мисисипи у Онтарију, 1900. год.
(извор: www65.statcan.gc.ca)

У другој половини 19-тог века, канадска влада се уплашила да ће Сједињене Америчке Државе припојити део западне Канаде који данас чине провинције Британска Колумбија и Алберта. Тај предео пребогат шумом скоро да и није био насељен, а две провинције су подељене величанственим Стеновитим планинама. Како би ујединили нацију и спречили Американце да заузму канадску територију, канадска влада је 1871. године (Британска Колумбија је те године постала део канадске конфедерације) донела одлуку о градњи пруге која би спајала исток и запад Канаде. Пруга је изграђена у периоду 1880-1885, а званично је отворена 1885. године линијом Монтреал / Торонто до Ванкувера, преко Винипега, Калгарија и Банфа.  Тако је Калгари (основан 1875. године), од удаљеног преноћишта Индијанаца и ретких ловаца на крзно, крупним словима био уцртан на мапу Канаде, као полазна тачка бројних досељеника.
*******************
                                                                                                                                   Фото: Калгари 1900. године (Извор www.ualberta.ca)
 
На прелазу у нови век - 1900. године, Срба је био међу првим сиромашним сељацима из наших крајева који су се усудили кренути пут Канаде, велике обећане земље која је, у то време, шаком и капом примала придошлице из целог света. Тешко је свагде своме без својега, па се ето, баш у тај хладни, далеки и снежни Калгари, Срба преселио заједно са својом љубом Маром, читаву вечност далеко од њиховог банатског села. Услови живота били су тешки, али његове златне руке увек су имале пуно посла. У Калгарију су скоро све куће и зграде биле грађене од дрвета, а добри мајстори су били врло тражени. Изнајмили су једну собицу, живели скромно и радно и штедели паре.

Надница није била велика, нарочито за Мару, која је радила као праља код богате господе, али временом су уштедели довољно да купе комад земље и саграде себи дрвени кућерак, први који су могли назвати својим. 1905. године Мара је родила близанце, девојчицу Драгу и дечака Уроша. Две године касније, Срба и Мара одлучили су да се врате у своје село, са довољно уштеђевине да купе себи мали салаш, саграде скромни кућерак  и буду своји на своме, како би у миру банатске равнице одгајали близанце у својој кући. Деца су рођењем у Канади добили канадско држављанство...

Наставак...

Ален Ђелић, Калгари - Канада

Јануар 2010. године