Kazna

Priča prva

Mesec i po dana po odlasku u emigraciju, na nekom "mrtvom putu", gde ni kojoti ne prelaze ulicu, ja dodam gas, računam mrak, nigde nikog. Muzika trešti u kolima, samo što kola ne zaigraju, kad odjednom iza mene neko svetla diskoteke u duginim bojama krenuše da šaraju... Opa, milicija. I da ne dužim, 220 dolara kazne, još me policajac izgrdio na pasja usta, kao odakle sam došao, kako se tamo vozi i znate već kako to ide. Rekoh sebi tada, ovo mi je prva i poslednja kazna za brzu vožnju u Kanadi.

Priča druga

Pre neku nedelju, žena i ja gledamo neke DVD-ove u biblioteci, svidelo nam se nekoliko, rok za vraćanje je nedelju dana, diiivno, pomislimo, taman dovoljno vremena. Uzmemo mi 6 DVD-ova, nešto za decu, nešto za nas i odosmo kući. Kao drugovi članovi biblioteke, imamo pravo na besplatno iznajmljivanje DVD-ova, ako se vrate u roku. Spletom nesrećnih okolnosti (čitaj: lenjosti pisca ovih redova), DVD-ove smo vratili sa dve nedelje zakašnjenja. Rezultat:40 dolara kazne. Mogli smo sve te DVD-ove da kupimo u prodavnici za te pare. Nije to neki iznos, ali para mi je na uši išla, jer sam bukvalno bacio 40 dolara. E rekoh sebi, ovo mi je prva i poslednja kazna ove vrste u Kanadi.

Zaključak

U Srbiji sam nekako bio navikao da pravila mogu ponekad da se zaobiđu (mogu i ovde neki drugi, ali mene nekako uvek sačekaju organi reda), a da za to ne budem baš uvek kažnjen. Ovde, u Kanadi, kao da neki namrgođeni policajac stoji sakriven iza ugla i samo
čeka kad ću da napravim nešto, što bi mu dalo povoda da mi lupi neku novu kaznu.

Nisu oni krivi, ja sam, ali me smeta kad kažu da recimo u Srbiji ne može da se sredi nedisciplina u vožnji, na poslu, na drugim javnim mestima... Može bre kako ne može, samo po džepu i stvar je rešena. Zaboravih da pomenem, nikad ranije nisam dobio kaznu za brzu vožnju niti za nevraćene knjige u biblioteci, a vozim dugo, više od 15 godina. Knjige čitam i nešto duže.

Alen Đelić, Kalgari - Kanada

Mart 2008.

P.S. Svim ženama i devojkama na svetu želim srećan osmi mart!