Pamplona

15.07. utorak – Dobra šolja kafe čini čuda! Dobro jutro. Pokret je planiran za 8h. Zato molim da se proveri da li smo sve spakovali, da li su svi putnici na broju... Danas imamo jednu kraću turu koja vodi obalom Biskajskog zaliva. S obzirom da granice ne postoje, valjda ćemo pogoditi kada ulazimo u Španiju.

Ole!!!

Za Pamplonu se može reći da je pravu svetsku slavu stekla zahvaljujući čuvenom Ernestu Hemingveju i njegovom romanu „Sunce se ponovo rađa“. Ipak Pamplona nije samo grad fiesti, već je ona i istorijska prestonica Baskije. Šta da vam kažem, nalazimo se u srcu Baskije.

Baš mi je žao, ali nećemo prisustvovati čuvenim trkama sa bikovima. Čuveni San Fermin festival se održava od 6.-14.7. Ali nema veze, možda naiđemo na nekoga koga stružu sa kaldrme... jer je verovatno sinoć u gradu bilo totalno ludilo. Strastan temperament i uzavrela krv njenih stanovnika, čine Španiju potpuno adekvatnim, čak idealnim mestom održavanja najrazličitijih fiesti, od kojih su najpoznatije borbe s bikovima. Korida je, uz flamenko, najveća specifičnost ove zemlje, njen ponos.

Grad je svoje ime dobio još u doba Rimljana, po čuvenom rimskom generalu Pompeju, mada bi bilo logičnije da se zvao Pampej... Wink Krase ga predivne gotske i barokne katedrale i crkve. Uske gradske ulice kao da šapuću o prošlim vremenima. Ali i pored svega što ima da pokaže, Pamplona ostaje gradić čijim ulicama, početkom jula, jure reke avanturista i bikova. Ovo je veoma opasna avantura, i ko god da se odluči da u njoj učestvuje, to radi na sopstveni rizik.

Inače sama istorija trke je prilično jednostavna i lišena pompe. Naime, u davno doba kada su govedari dovodili bikove do ispred zidina Pamplone, noćili su u blizini istih i na dan teranja bikova, pre svanuća ulazili u grad trčeći i jureći dok su ih nadgledali ljudi na konjima ali i oni bez konja koji su zajedno sa govedarima vičući i štapovima pomagali da se bikovi što brže sprovedu do odredišta. Kako je vreme odmicalo, ne zna se kad, ljudi su počeli da trče iza, a potom i ispred bikova. I eto, ono što je u početku bila samo pomoć izraslo je u jedan od najpoznatijih običaja (atrakcija) koji se vezuje za Španiju. Od te prvobitne svrhe ostao je samo naziv jurnjave: el encierro (ograđivanje, zagrađivanje).

E pa mi ćemo da se šetamo ovim istim ulicama samo dan kasnije i da uživamo u lepotama starog grada.

Dolazak u hotel Avenida (Avda.Zaragoza 5), planiran je već oko podne, tako da imamo vremena za sve. Možemo da se odmorimo, pa onda u šetnju. Klopica, neka hladna sangrija... Ko šta želi.

Uživajte!

Nerro, Wikipedia (deo teksta i fotografija)

2008. godina