Projekat uređenja centra sela Prebilovci, pripremljen u studiju za projektovanje pejzažne arhiktekture «Dažd» iz Beograda, uključen je u radove za veliku izložbu i knjigu sa istim naslovom „Arhitektura u BiH od 1995.-2010.“ koja će se održati u Sarajevu i Banja Luci krajem 2010. godine. Projekat je urađen za potrebe Fondacije „Prebilovci“ koja će raditi na njegovoj realizaciji.

Ajmo Jovo nanovo.

U predvorju smo ulaska u podzemne hodnike Evropske Unije (čim zadovoljimo još nekoliko "sitnijih" uslova), naravno ako se Holanđani smiluju, a sve na krilima demokratije u uzletu, leta na izmaku i zime bez grejanja u najavi. Kao šlag na ovu jesenju tortu, stiže nam kao i svake godine povetarac koji će da nas greje, povetarac „Parade ponosa“. Kažu organizatori neka bude "treća sreća", jer posle huliganskog prebijanja šetača "Parade ponosa" u 2001. godini, pa prošlogodišnjeg otkazivanja događaja u poslednji čas zbog pretnji ekstremističkih grupa uz kobajagi podršku organizatorima od strane vlasti, ove godine se ipak očekuje uspešno i pre svega bezbedno održavanje iste uz vrlo agresivnu podršku resornog ministarstva da se ova parada održi.

Godina 1999. Više od mesec dana nisam otvarala novine i nisam gledala ni jedan TV program koji je u sebi nosio političko slovo. To je bio moj bojkot okupaciji slobodnog razmišljanja iz vladavine Slobodana Miloševića. Tih dana sam najviše obilazila uspešne sugrađane i skupljala priloge koje bih odnosila u siromašne domove. Koračajući sa paketima na ramenu, pri svakom napravljenom koraku molila sam život da nikada ne dočekam da ruka milostinje krene i ka mom životu.

Da li sam odanije sakupljala potrebno za one koji nemaju, ili sam uplašenije to radila da bih time svoj život zaštitila od siromaštva, nisam znala ni onda, a danas ne smem ni da potražim odgovor na to pitanje.

Зашто код Срба и данас доминира писмо које је најмање пет деценија, најчешће под насиљем у комунистичкој Југославији, замењивало српско хиљадугодишње ћирилично писмо. О томе како власт не спроводи Члан 10. Устава Републике Србије, а лингвисти још увек задржавају у Правопису српскога језика из 1993., противно Уставу своје државе, двоазбучје- за Дијаспору говори Драгољуб Збиљић, председник Удружења ”Ћирилица” из Новог Сада.

Дијаспора од почетка негује ћирилично писмо. У рубрици ”Живот ћирилице” објавили смо, на основу истраживања међу Србима у Шведској, серију текстова о односу Срба у овој земљи према ћирилици и ћириличном писму. Најкраће, у истраживању чије је резултате oбјавио у штампаној Дијаспори Боривоје Живковић из Удружења Ћирилица из Малмеа, пресликана је слика из Отаџбине и међу Србе који живе овде на северу Европе. Ћирилица је и овде у немилости, али мање него у Отаџбини.

Драгољуб Збиљић скоро цели радни век посветио је ћирилици. Његова тринаеста књига носи наслов „Тројански коњ у српском језику“. Реч је о делу које је у рукопису и чека издавача.

Фото: Драгољуб Збиљић

"Pozvani smo da činimo saglasno svome zvanju, onoliko koliko možemo i koliko nam je Bog dao. Ni manje, ni više, a ono što mi ne uspemo da učinimo, to ostaje da učini Gospod i nadopuni naše nedostatke."

Kad bismo samo ovu od mnogih poruka patrijarha Pavla upamtili, učinili bismo život mnogo boljim i sebi i drugima. Ali, i učenje je proces. Ako mnoge jednostavne, a mudre reči nismo dokučili za njegova života, nije kasno da ih se podsetimo, da ih pamtimo i prenosimo.

PORUKE

- Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

- Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.

- Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.

- Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

- Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.